Program

Program u kratkim crtama

Interreg-IPA Program prekogranične saradnje Mađarska-Srbija (Interreg-IPA CBC Mađarska-Srbija) je inicijativa u okviru finansijskog okvira Evropske unije za period
2014 – 2020. godine, u sklopu Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA).

Program je odobrila Evropska komisija odlukom C(2015) 9488, 15. decembra 2015. godine. Oslanja se na Uredbu (EZ) broj 231/2014 Evropskog parlamenta i Saveta, kao i na implementacionu Uredbu Komisije (EU) broj 447/2014 (IPA II implementaciona Uredba).  

Na osnovu sistema „zajedničkog upravljanja“ država učesnica – Mađarske i Srbije, Program finansira i podržava projekte saradnje neprofitnih organizacija koje se nalaze u Programskoj oblasti, uključujući mađarske županije NUTS III nivoa Čongrad i Bač-Kiškun i srpske okruge koji su ekvivalentni NUTS III nivou: Zapadna Bačka, Severna Bačka, Južna Bačka, Severni Banat, Centralni Banat, Južni Banat i Srem.

Interreg-IPA CBC Mađarska–Srbija je četvrta generacija programa prekogranične saradnje u pograničnom regionu Mađarske i Srbije. Pod sloganom „Dobri susedi stvaraju zajedničku budućnost“, Program podržava razvoj stabilnog regiona okrenutog saradnji, kao i unapređivanje sveukupnog kvaliteta života u pograničnom regionu. On omogućava ekonomsku saradnju organizacija iz ove dve države, neguje zajednički identitet i kulturno i istorijsko nasleđe pograničnog regiona, te doprinosi održivosti i bezbednosti životne sredine. Shodno tome, Interreg–IPA CBC Mađarska – Srbija program može se smatrati nastavkom prethodnog IPA Programa prekogranične saradnje Mađarska–Srbija, koji je sproveden u finansijskom okviru EU za period 2007. – 2013. 

Detaljne informacije o IPA Programu prekogranične saradnje Mađarska–Srbija se nalaze na veb-sajtu programa.

Pregled glavnih karakteristika programa koji je pokrivao period
2007 – 2013. godina i opis projekata koji su implementirani u okviru tog programa mogu se naći u publikaciji Projektni katalog (Project Catalogue). Pored toga, primeri uspešno implementiranih projekata i dobre saradnje su predstavljeni u publikaciji Primeri dobre saradnje (Examples of Good Cooperation).

Objašnjenje naziva programa

Interreg, poznat i kao Evropska teritorijalna saradnja (European Territorial Cooperation) je program EU koji stimuliše regione u EU da rade zajedno i uče jedni od drugih kroz zajedničke programe, projekte i mreže, koji imaju za cilj smanjivanje nejednakosti između regiona, jačanje kohezije i podršku optimalnom ekonomskom razvoju tako što se bave svakodnevnim životnim pitanjima kao što su saobraćaj, obrazovanje, energija, zdravstvo i zaštita životne sredine.

Interreg primenjuje tri instrumenta politike EU:

• Evropski fond za regionalni razvoj (European Regional Development Fund – ERDF) – koji pruža podršku prekograničnim, transnacionalnim i međuregionalnim programima saradnje između Država članica; 
• Instrument za pretpristupnu pomoć (Instrument for Pre-accession Assistance - IPA) – koji pruža podršku saradnji između regiona i država EU i država koje su u procesu pristupanja EU; 
• Instrument za evropsko susedstvo (European Neighbourhood Instrument - ENI) – koji pruža podršku saradnji između regiona EU i regiona država koje se graniče sa EU.

Detaljne informacije o Interreg mogu se pronaći na internet stranici: www.interreg.eu. 

IPA – Instrument za pretpristupnu pomoć je finansijski instrument EU koji podržava saradnju između regiona i država EU – u ovom slučaju Mađarske i država koje su u procesu pristupanja – u ovom slučaju Srbije. IPA uključuje sledećih pet komponenti:

1. reforme tokom priprema za pridruživanje EU i sa njima povezanim unapređivanjem institucija i kapaciteta; 
2. socio-ekonomski i regionalni razvoj; 
3. zapošljavanje, socijalne politike, obrazovanje, promociju rodne ravnopravnosti i razvoj kadrovskih resursa; 
4. poljoprivredu i ruralni razvoj; 
5. regionalnu i teritorijalnu saradnju. 

 
Zemlje kandidati za članstvo u EU, uključujući i Srbiju, su kvalifikovane za svih pet IPA komponenti.

Prekogranična saradnja (CBC – Cross-border Cooperation) ima za cilj promovisanje dobrosusedskih odnosa, unapređenje stabilnosti, bezbednosti i napretka na obostranu korist dve partnerske države, kao i stimulisanje njihovog skladnog, uravnoteženog i održivog razvoja.
Pogranični region Mađarske i Srbije – Programska oblast pokriva sledeće oblasti (koje se administrativno definišu kao nivo NUTS III ili njegov ekvivalent) u pograničnom regionu Mađarske i Srbije: županije Čongrad i Bač-Kiškun u Mađarskoj i okruge Zapadna Bačka, Severna Bačka, Južna Bačka, Severni Banat, Centralni Banat, Južni Banat i Srem u Srbiji. Detaljna analiza Programske oblasti se nalazi u Programu saradnje (Cooperation Programme).

Važne karakteristike programa

Princip Vodećeg  korisnika
Princip Vodećeg korisnika je osnovni preduslov prilikom svih operacija koje se finansiraju kroz Program. Vodeći korisnik predstavlja Projekat i ima ulogu jedinog direktnog kontakta između projekta i zajedničkih upravljačkih tela Programa. Vodeći korisnik je odgovoran za stvaranje funkcionalnog konzorcijuma partnera na projektu na osnovu sporazuma o partnerstvu.

Prekogranični uticaj
Kako bi imali zajedničke projekte sa stvarnim prekograničnim efektima, obavezno je da partneri na projektima sa obe strane granice učestvuju u projektu. Planiranje i implementacija projekata mora biti usklađena sa zajedničkim kriterijumima saradnje: zajedničkim planiranjem, zajedničkim odabirom osoblja, zajedničkim finansiranjem i zajedničkim sprovođenjem projekata. Rezultati projekata treba da imaju uticaj na obe strane granice.

Javne nabavke
Javne nabavke u celoj oblasti Programskoj oblasti - i na teritoriji Mađarske i na teritoriji Srbije, biće sprovođene u skladu sa procedurama ugovaranja eksternih aktivnosti EU.

Programska oblast uključuje sledeće regione NUTS III nivoa (ili ekvivalente) u dve države:

• U Mađarskoj, županije: Čongrad (Csongrád) i Bač-Kiškun (Bács-Kiskun);
• U Srbiji, okruge: Zapadnobački, Severnobački, Južnobački, Severnobanatski, Srednjebanatski, Južnobanatski i Sremski okrug

Ciljevi i prioriteti Programa

Dugoročni cilj

Dugoročni i sveukupni cilj Programa je skladni razvoj regiona sa intenziviranom ekonomskom saradnjom kroz održivo korišćenje prirodnih i kulturnih resursa.

Specifični ciljevi

Kako bi se postigao ovaj sveukupni cilj, identifikovano je pet specifičnih ciljeva:

• Smanjenje ekoloških rizika (npr. suše, poplave, grad) i prevencija negativnih efekata na kvalitet vodnih tela i zaštićenih područja prirode;
• Povećavanje kapaciteta graničnih prelaza i povezanih transportnih ruta kroz promovisanje razvoja drumskog saobraćaja i korišćenje održivih načina transporta (javni prevoz, biciklizam, vodni saobraćaj);
• Stvaranje zajednički koordinisanih prekograničnih turističkih destinacija na osnovu komplementarnih lokalnih ponuda, kako bi se osigurao održivi razvoj turističkih potencijala;
• Promovisanje saradnje u oblasti kulture, zabave, sporta i zaštite prirode;
• Osnaživanje kapaciteta za rast i potencijala za zapošljavanje u malim i srednjim preduzećima (MSP) kroz razvoj i usvajanje novih tehnologija, procesa, proizvoda ili servisa (nije otvoreno u okviru Strateškog poziva za podnošenje ponuda).

Ovi specifični ciljevi će biti postignuti kroz sledeće četiri Prioritetne ose:

• PO 1: Unapređivanje prekograničnih sistema za upravljanje vodama i prevenciju rizika;
• PO 2: Smanjenje saobraćajnih uskih grla u prekograničnoj saobraćajnoj mreži;
• PO 3: Stimulisanje saradnje u oblasti turizma i očuvanja kulturnog nasleđa;
• PO 4: Unapređivanje ekonomske konkurentnosti MSP kroz razvoj vođen inovacijama.

Program takođe uključuje dodatnu Prioritetnu osu 5 – PO 5 – Tehničku pomoć, koja nije predmet Poziva za podnošenje ponuda, jer se kroz nju samo finansira upravljanje Programom.
Strateški poziv za podnošenje predloga uključuje samo prve tri Prioritetne ose (PO 1, PO 2 i PO 3).

Prioritetne ose Programa su definisane kroz Tematske prioritete (TP), koji su usklađeni sa strateškim dokumentima na EU, nacionalnom i regionalnom nivou. Prilikom odabira tematskih prioriteta, Mađarska i Srbija su nastojale da postignu koherentnost između svojih razvojnih programa koji se tiču prekograničnog regiona, sa fokusom na moguće sinergije i razvojne oblasti u kojima postoji preklapanje. Takođe, kroz bilateralno razumevanje, Program podržava i daje doprinos ciljevima koji su definisani u strateškim dokumentima definisanim na EU, nacionalnom i regionalnom nivou. Shodno tome, Interreg–IPA Program prekogranične saradnje Mađarska–Srbija primenjuje sledeće Tematske prioritete, koji su usklađeni sa Evropa 2020, desetogodišnjom strategijom Evropske komisije, koja ima za cilj unapređivanje ekonomije EU kroz poboljšanu koordinaciju nacionalnih i evropskih politika:

• TP2: Zaštita životne sredine i promocija prilagođavanja i ublažavanja posledica klimatskih promena, prevencije i upravljanja rizikom; 
• TP3: Promovisanje održivog saobraćaja i poboljšavanje javne infrastrukture; 
• TP4: Stimulisanje turizma i kulturnog i prirodnog nasleđa;
• TP7: Unapređivanje konkurentnosti, poslovne sredine i razvoja malih i srednjih preduzeća, trgovine i investicija.

Očekivani uticaj

• Usklađen i održiv sistem upravljanja vodama u prekograničnom regionu. Aktivnosti u oblasti upravljanja vodama organizovane na bolji način, poboljšani sistemi upravljanja vodama i prevencija poplava korišćenjem kanala i reka, pružanje kvalitetnije i bezbednije životne sredine za stanovništvo i stvaranje povoljnih uslova za ekonomske aktivnosti (npr. turizam na rekama i jezerima i eko-aktivni turizam).
• Unapređivanje graničnih prelaza, čime će se svakodnevno putovanje osoba čije je radno mesto sa druge strane granice znatno olakšati. Paralelno sa boljim uslovima na graničnim prelazima, unapređeni javni prevoz takođe može poboljšati prekograničnu mobilnost radnika.
• Očekuju se pozitivne promene na tržištu rada kroz povećane interakcije između samih preduzeća (business-to-business – B2B) i između preduzeća i potrošača (business-to-consumer – B2C), zahvaljujući čemu će se otvoriti nova radna mesta i stvoriti nove prilike za zapošljavanje.
• Poboljšani servisi za pružanje podrške, kroz koje će se osigurati održivost razvojnog procesa. Povećano korišćenje čistih i zelenih tehnologija, kao i tehnologija kojima se smanjuje industrijsko i hemijsko zagađivanje i na taj način poboljšava kvalitet vazduha. Pokretanje obrazovnih programa i obuka koji su prilagođeni kontekstu promovisanja zaštite životne sredine i održivog razvoja.

Dugoročni sveukupni cilj Programa je olakšavanje stvaranja skladnog regiona koji je fokusiran na saradnju, sa održivom i bezbednom životnom sredinom, gde će se zajedničkim kulturnim i prirodnom nasleđem uspešno zajednički upravljati, i proširiti prilike za unapređivanje ekonomije i kulture kroz povećanje poslovnih, obrazovnih, istraživačkih i kulturnih veza, što će rezultirati stvaranjem novih radnih mesta i minimizirati izolirajuće efekte situacije sa spoljnom šengenskom granicom.

Ukupan doprinos EU za Interreg-IPA program prekogranične saradnje Mađarska–Srbija (ERDF/IPA instrument za pretpristupnu pomoć) je 65.124.000 evra. Uzimajući u obzir nacionalnog partnera (kao i doprinos individualnih partnera na projektima), ukupan budžet Programa iznosi 76.616.474 evra.

Kriterijumi za podnosioce predloga projekata

Programom je definisan set kvalifikacionih kriterijuma za potencijalne podnosioce predloga projekata, koji se odnose na njihov pravni status, geografsku lokaciju i profesionalnu i finansijsku istoriju.
 

• Podnosioci predloga projekata koji ispunjavaju kriterijume podobnosti su neprofitne organizacije koje su deo državne uprave ili su van nje i rade za opšte dobro (osim kompanija u državnom vlasništvu koje se bave izgradnjom putne infrastrukture);
   
• Podnosioci predloga projekata moraju biti direktno odgovorni za pripremanje i upravljanje predloženim projektnima aktivnostima, kako sa profesionalnog, tako i sa finansijskog aspekta, i ne mogu delovati kao posrednici;
• Podnosioci predloga projekata moraju da dokažu da organizacija postoji najmanje godinu dana i da su bili aktivni tokom tog perioda, računajući od dana podnošenja predloga projekta;
• Po pravilu, sedište organizacije koja aplicira mora biti u Mađarskoj ili Srbiji, a sedište ili regionalno/lokalno predstavništvo mora da bude registrovano i aktivno u Programskoj oblasti (NUTS 3 ili ekvivalentnim područjima koja su pokrivena Programom);
   
• U slučaju da podnosioci predloga projekata nemaju registrovano sedište u Programskoj oblasti, potrebno je da imaju lokalno predstavništvo koje će preuzeti ulogu podnosioca predloga projekata i u slučaju sklapanja ugovora – ulogu Vodećeg Korisnika / Korisnika, a zaposleni u lokalnom predstavništvu moraju biti uključeni u upravljanje projektom;
• U slučaju da podnosioci predloga projekata nemaju registrovano sedište u Programskoj oblasti, a njihovo lokalno predstavništvo nije pravno lice, nacionalna/regionalna organizacija mora biti podnosilac predloga projekata i u slučaju sklapanja ugovora preuzeti ulogu Vodećeg Korisnika / Korisnika. Takođe,njen Projekat mora imati prekogranični karakter, a zaposleni u organizaciji moraju implementirati projektne aktivnosti u Programskoj oblasti;
• Podnosioci predloga projekata moraju posedovati relevantno profesionalno iskustvo u oblasti prekogranične saradnje i moraju dokazati svoje finansijske i administrativne kapacitete za upravljanje relevantnim delovima projekta;
• Podnosioci predloga projekata moraju posedovati odgovarajuće iskustvo u oblasti projektnog menadžmenta, koje odgovara visini sredstava koje traže u Prijavnom formularu.

Detaljne informacije o kriterijumima za podnosiocie predloga projekata nalaze se u Smernicama za podnosioce predloga projekata za svaki od Poziva za podnošenje predloga projekata.

Programska tela

• Evropska komisija (EK) je donator IPA sredstava (doprinos Zajednice) i određuje IPA pravila.

• Zajednički nadzorni odbor (ZNO) prati i nadzire implementaciju programa i odgovoran je za odabir projekata. Njegov rad je regulisan Poslovnikom (Pravila i procedure) ZNO.      

U sastav ZNO-a ulaze sledeće institucije:                                      

Iz Mađarske, članovi sa pravom glasa:

• Ministarstvo spoljnih poslova i trgovine, u ulozi mađarskog Nacionalnog tela
• Županija Bač-Kiškun (Bács-Kiskun)
• Županija Čongrad-Čanad (Csongrád-Csanád)

• Ministarstvo spoljnih poslova i trgovine

• Ministarstvo tehnologije i industrije

• Kancelarija premijera
• Ministarstvo poljoprivrede
• Ministarstvo unutrašnjih poslova

Iz Srbije, članovi sa pravom glasa:

• Ministarstvo za evropske integracije, Vlade Republike Srbije, u ulozi srpskog Nacionalnog tela
• Vlada Autonomne pokrajine Vojvodine
• Stalna konferencija gradova i opština
• Ministarstvo unutrašnjih poslova
• Ministarstvo spoljnih poslova 
• Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i upravljanje vodama
• Ministarstvo ekonomije
• Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija 
• Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
• Ministarstvo za zaštitu životne sredine

Posmatrači ZNO-a:

• Evropska komisija
• Ministarstvo za evropske integracije
• CSEMETE Asocijacija za zaštitu prirode i životne sredine iz Mađarske
• Socijalna kooperativa za Bačalmaš (Bácsalmás)
• Sekeretarijat ministarskog komesara za strategiju dunavskog regiona, Ministarstvo spoljnih poslova i trgovine
• Kancelarija za reviziju sistema
  upravljanja sredstvima Evropske unije
• Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog
• Privredna komora Srbije
• Budapest Danube Contact Point, Ministarstvo spoljnih poslova i trgovine
• Mađarski državni trezor - sertifikaciono telo
• Generalni direktorat za reviziju evropskih fondova – revizorsko telo 
• Programska kancelarija Sečenji (Széchenyi) – Mađarska

• Upravljačko telo (UT) je Ministarstvo spoljnih poslova i trgovine u Mađarskoj. UT snosi sveukupnu odgovornost za upravljanje i implementaciju Programa pred Evropskom komisijom, međutim ono dobija direktnu podršku ZS i može delegirati pojedine poslove Programskoj kancelariji Sečenji, neprofitnom d.o.o. (Széchenyi Programiroda Nonprofit Kft.), koja je institucija-domaćin za ZS.

• Nacionalna tela (NT) su Ministarstvo spoljnih poslova i trgovine, Kancelarija zamenika državnog sekretara za međunarodne poslove u Mađarskoj i Ministarstvo za evropske integracije (MEI) Vlade Republike Srbije. Nacionalna tela predstavljaju države učesnice u Programu – Mađarsku i Srbiju. One, između ostalog, snose odgovornost za uspostavljanje sistema kontrole za proveru troškova na nacionalnom nivou  i osiguravanje sufinansiranja od strane države. Pored toga, Nacionalna tela su odgovorna za istraživanja sumnji na postojanje neregularnosti, prijavljivanje neregularnosti i rešavanje neregularnosti.

• Sertifikaciono telo (ST) je  Direktorat za EU pomoć Mađarskog državnog trezora. Glavni zadatak Sertifikacionog tela je nacrt izjava o rashodima i zahteva za isplatu pre slanja Evropskoj Komisiji.

• Revizorsko telo (RT) je Generalni direktorat za reviziju evropskih fondova (Directorate General for Audit of European Funds -   EUTAF) u Mađarskoj. Ovo telo, koje je funkcionalno nezavisno od Upravljačkog tela i Sertifikacionog tela, odgovorno je za proveru uspešnosti funkcionisanja sistema upravljanja i kontrole. Rad RT je potpomognut od strane Grupe revizora.

• Zajednički sekretarijat (ZS) pruža pomoć Programskim telima – UT, ST, RT, ZNO i Nacionalnim telima prilikom izvršavanja njihovih odgovarajućih obaveza. ZS pruža pomoć potencijalnim podnosiocima predloga projekata, a kroz održavanje redovne komunikacije sa Vodećim korisnicima ugovorenih projekata podržava delotvornu implementaciju projekta sa obe strane granice. ZS se nalazi u Programskoj kancelariji Sečenji, neprofitno d.o.o. (Széchenyi Programiroda Nonprofit Kft.), koja je institucija domaćin na osnovu ugovora sa UT i ima članove u Budimpešti i Segedinu u Mađarskoj.

• Antena Zajedničkog sekretarijata (Antena ZS) pomaže implementaciju zadataka koji su delegirani Zajedničkom sekretarijatu. Antena ZS se nalazi u Subotici (Srbija), kako bi osigurala geografski izbalansiranu implementaciju Programa pružanjem pomoći podnosiocima predloga projekata na srpskoj strani pograničnog regiona.

• Kontrolna tela (KT) uspostavljaju države partneri, a odgovorna kontrolna tela svake države partnera proveravaju fakture ili računovodstvenu dokumentaciju koju podnose korisnici na teritoriji kontrolnog tela i proveravaju na licu mesta isporuku proizvoda i pružanje usluga koje se sufinansiraju, ispravnost prijavljenih troškova i usklađenost tih troškova i odgovarajućih (delova) projekata sa relevantnim EU i nacionalnim pravilima.

Detaljni opisi uloga Programskih tela se mogu pronaći u dokumentu Program saradnje (Cooperation Programme). 

Tri poziva za podnošenje predloga projekata su planirana u okviru Programa.

Prvi poziv – Strateški poziv za podnošenje predloga projekata, koji je namenjen projektima od strateške vrednosti za Programsku oblast, obuhvata tri Prioritetne ose: PO 1 (Unapređivanje prekograničnih sistema za upravljanje vodama i prevenciju rizika), PO 2 (Smanjenje saobraćajnih uskih grla u prekograničnoj saobraćajnoj mreži), PO 3 (Stimulisanje saradnje u oblasti turizma i očuvanja kulturnog nasleđa).

U poređenju sa Strateškim pozivom, preostala dva poziva za podnošenje predloga projekata su namenjena širem dijapazonu podnosilaca predloga projekata i aktivnosti i uključuju četiti Prioritetne ose: PO 1 (Unapređivanje prekograničnih sistema za upravljanje vodama i prevenciju rizika), PO 2 (Smanjenje saobraćajnih uskih grla u prekograničnoj saobraćajnoj mreži), PO 3 (Stimulisanje saradnje u oblasti turizma i očuvanja kulturnog nasleđa) i PO 4 (Unapređivanje ekonomske konkurentnosti MSP kroz razvoj vođen inovacijama).

Informacije o aktuelnom Pozivu za podnošenje predloga projekata i relevantni paket dokumentacije se nalaze na stranici Poziv za podnošenje predloga projekata.

Upravljačko telo Interreg-IPA programa prekogranične saradnje Mađarska–Srbija ostaje predano održavanju visokih pravnih, etičkih i moralnih standarda, pridržavanju principima integriteta, objektivnosti i poštenja i želi da bude prepoznato kao borac protiv prevara i korupcije po načinu na koji vodi poslovanje. Svi zaposleni u upravljačkim telima ovog Programa dele ovo opredeljenje. 

Cilj ove politike je da promoviše kulturu koja destimuliše prevare, te olakšava njihovu prevenciju i otkrivanje, kao i razvoj procedura koje će biti od pomoći prilikom istraga prevara i sa njima povezanim prekršajima, i da osigura da se takvi slučajevi rešavaju pravovremeno i na odgovarajući način.
 
Pojam prevara se obično koristi da bi opisao širok spektar nezakonitih oblika ponašanja, uključujući krađu, korupciju, proneveru, davanje i primanje mita, falsifikovanje, pogrešno predstavljanje, kovanje zavere, pranje novca i prikrivanje materijalnih činjenica. Prevara često uključuje korišćenje obmane  radi sticanja koristi za sebe, povezano lice ili treću stranu, ili nanošenje štete nekome – namera je ključni element na osnovu kog se prevara razlikuje od neregularnosti. Prevara nema samo potencijalni finansijski uticaj, već može i prouzrokovati štetu po reputaciju organizacije koja je odgovorna za upravljanje fondovima na delotvoran i efikasan način.  

Ovo je od posebne važnosti za javnu organizaciju koja je odgovorna za upravljanje sredstvima Evropske unije. Korupcija je zloupotreba vlasti radi sticanja lične dobiti. Konflikt interesa postoji tamo gde je nepristrasno i objektivno vršenje zvanične funkcije osobe kompromitovano zbog razloga koji imaju veze sa porodicom, emocionalnim životom, političkim ili nacionalnim afinitetima, ekonomskim interesima ili nekim drugim deljenim interesima.

Upravljačko telo ima definisane procedure za prijavljivanje prevare, kako interno, tako i Evropskoj kancelariji za borbu protiv prevara, a takođe u takvim prilikama kontaktira i OLAF Kancelariju za koordinaciju pri nacionalnoj Upravi za poreze i carine. 

Upravljačko telo ima politiku nulte tolerancije prema prevari i korupciji, i ima uspostavljen sistem kontrole koji je osmišljen da sprečava i otkriva prevare, koliko je to praktično moguće i da koriguje njihov uticaj, ukoliko se pojave.  

Prevare mogu biti OLAF kancelariji putem sledećeg linka: https://ec.europa.eu/anti-fraud/contacts/fraud-reporting-form_hu. 

Sva programska dokumenta mogu se pronaći na stranici Preuzimanje dokumenata.

Godišnji izveštaj o implementaciji Programa za 2022. godinu 

Godišnji izveštaj o implementaciji Interreg-IPA CBC Mađarska-Srbija Programa (Annual Implementation Report - AIR) za 2022. godinu pruža detaljan pregled aktivnosti koje su sprovedene u okviru Programa do kraja 2022. godine.

Za sažet pregled aktivnosti sprovedenih do kraja 2022. godine, pozivamo vas da pogledate Sažetetak izveštaja namenjen građanima (Citizens' Summary).

Godišnji izveštaj o implementaciji Programa za 2021. godinu 

Godišnji izveštaj o implementaciji Interreg-IPA CBC Mađarska-Srbija Programa (Annual Implementation Report - AIR) za 2021. godinu pruža detaljan pregled aktivnosti koje su sprovedene u okviru Programa do kraja 2021. godine.

Za sažet pregled aktivnosti sprovedenih do kraja 2021. godine, pozivamo vas da pogledate Sažetetak izveštaja namenjen građanima (Citizens' Summary).

Godišnji izveštaj o implementaciji Programa za 2020. godinu 

Godišnji izveštaj o implementaciji Interreg-IPA CBC Mađarska-Srbija Programa (Annual Implementation Report - AIR) za 2020. godinu pruža detaljan pregled aktivnosti koje su sprovedene u okviru Programa do kraja 2020. godine.

Za sažet pregled aktivnosti sprovedenih do kraja 2020. godine, pozivamo vas da pogledate Sažetetak izveštaja namenjen građanima (Citizens' Summary).

Godišnji izveštaj o implementaciji Programa za 2019. godinu 

Godišnji izveštaj o implementaciji Interreg-IPA CBC Mađarska-Srbija Programa (Annual Implementation Report - AIR) za 2019. godinu pruža detaljan pregled aktivnosti koje su sprovedene u okviru Programa do kraja 2019. godine.

Za sažet pregled aktivnosti sprovedenih do kraja 2019. godine, pozivamo vas da pogledate Sažetetak izveštaja namenjen građanima (Citizens' Summary).

Godišnji izveštaj o implementaciji Programa za 2018. godinu 

Godišnji izveštaj o implementaciji Interreg-IPA CBC Mađarska-Srbija Programa (Annual Implementation Report - AIR) za 2018. godinu pruža detaljan pregled aktivnosti koje su sprovedene u okviru Programa do kraja 2018. godine.

Za sažet pregled aktivnosti sprovedenih do kraja 2018. godine, pozivamo vas da pogledate Sažetetak izveštaja namenjen građanima (Citizens' Summary).

Godišnji izveštaj o implementaciji Programa za 2017. godinu

Godišnji izveštaj o implementaciji Interreg-IPA CBC Mađarska-Srbija Programa (Annual Implementation Report - AIR) za 2017. godinu pruža detaljan pregled aktivnosti koje su sprovedene u okviru Programa do kraja 2017. godine.

Za sažet pregled aktivnosti sprovedenih do kraja 2017. godine, pozivamo vas da pogledate Sažetetak izveštaja namenjen građanima (Citizens' Summary).

Godišnji izveštaj o implementaciji Programa za 2016. godinu

Godišnji izveštaj o implementaciji Interreg-IPA CBC Mađarska-Srbija Programa (Annual Implementation Report - AIR) za 2016. godinu pruža detaljan pregled aktivnosti koje su sprovedene u okviru Programa do kraja 2016. godine.

Za sažet pregled aktivnosti sprovedenih do kraja 2016. godine, pozivamo vas da pogledate Sažetetak izveštaja namenjen građanima (Citizens' Summary).

POSTUPAK OBJAVE TENDERA ZA PROJEKAT 

Uputstvo za objavu javne nabavke za projekat na internet stranici Programa

U skladu sa Pravilnikom o kvalifikovanosti troškova (Eligibility Rules of Expenditures) preporučuje se da Korisnik ima objavljen aktuelni poziv na tender na internet stranici Programa. Informacije o tenderu objavljene na internet stranici Programa su neosporno od koristi za Korisnika, kao i za sam projekat. Iste obezbeđuju transparentnost i mogu rezultirati većim brojem primljenih ponuda, a samim tim povećavaju verovatnoću za izbor visokokvalitetne ponude.

Korisnici su obavezni da svoje tendere objave na svojoj internet stranici i da Programskom menadžeru iz Zajedničkog sekretarijata koji je zadužen za njihov projekat dostave sve informacije potrebne za objavu tendera na internet stranici Programa.  

Ucilju oglašavanja tendera na internet stranici Programa, Korisnik je obavezan da ispuni sledeće uslove:

1. Ukoliko je Korisnik već odabrao tri ili više kompanija kojima bi uputio poziv na tender, tenderski paket treba da bude dostupan u celini na internet stranici Korisika, kao i na internet stranici Programa na dan objave tendera, tj. onog dana kada Korinik dostavi tender paket sa potrebnim informacijama izabranim kompanijama. Kako bi tender paket  bio objavljen na internet stranici Programa na dan lansiranja tendera, Korisnik je dužan da obavesti Zajednički sekretarijat o ključnim informacijama tendera, kao što su rok za podnošenje tendera i link za pristup tenderskom paketu -  i to najkasnije tri dana pre objave postupka. Zajednički sekretarijat će potom objaviti primljene informacije na dan lansiranja tendera.
2. Ukoliko Korisnik nema listu izabranih kompanija kojima bi uputio poziv na tender, ili želi da pruži mogućnost većem broju zainteresovanih za učešće na tenderu, potrebno je da prosledi Zajedničkom sekretarijatu samo ključne informacije, kao što su rok za izražavanje interesovanja za učešće na tenderu i adresu elektronske poštena koju se prosleđuju sve potrebne informacije (bez linka za pristup konačnom tenderskom paketu). U trenutku objave tendera Korisnik je obavezan da istovremeno pozove sve organizacije koje su izrazile interesovanje za učešće na tenderu i da im ujedno prosledi tenderski paket. Isti postupci važe i u slučaju kada Korisnik već ima listu izabranih kompanija. Međutim, pre objave postupka potrebno je da lista sadrži ne samo izabrane organizacije, već i one koje su izrazile interesovanje za učešće.

Korisnik je obavezan da sprovede evaluaciju svih primljenih ponuda koje su stigle u navedenom roku sa svim potrebnim podacima na omotu projektne dokumentacije, čak iako dotična organizacija nije primila direktan poziv za učešće na tenderu, uzimajući u obzir da se svi primljene ponude smatraju važećim.

U vezi sa ključnim informacijama o postupku javne nabavke, obavezno je da se odgovornom Programskom menadžeru iz Zajedničkog sekretarijata proslede sledeće informacije* putem elektronske pošte – i to najkasnije tri dana pre objave tendera:

ID projekta: 

Naziv projekta:

Korisnik koji raspisuje tender:  

Naziv tendera:

Vrsta procedure:

Tenderski dosije je dostupan  na  [neophodno u slučaju tačke 1.]:

Rok za podnošenje prijava [neophodno u slučaju tačke 1.]:

Rok za izražavanje interesovanje [neophodno u slučaju tačke 2.]:

E-mail:

*Ove kategorije su dostupne na mađarskom i engleskom u okviru ovog teksta na internet stranici na mađarskom i na engleskom. 

Korisnicima ne bi trebalo da predstavlja opterećenje da proslede gore navedene informacije tri dana pre objave tendera budući da je reč o osnovnim informacijama koje su dostupne u periodu pripremanja tenderske dokumentacije.

U slučaju bilo kakvih pitanja u vezi sa objavom tendera, Korisnik može da se obrati Zajedničkom sekretarijatu.

Napomena: sadržaj najava tendera projekata koje su objavljene na internet stranici Programa isključivo je odgovornost projekta o kom je reč kao i Korisnika  koji je odgovoran za tu tendersku proceduru.

Pretstavnici država učesnica, Progamskim komitet i Zajednički sekretarijat aktuelnog programa vredno su radili na programskim dokumentima sledećeg programa prekogranične saradnje između Mađarske i Srbije. Na ovom odeljku možete pronaći sve dokumente koji su nastali tokom ovog zajedničkog rada.

Territorijalna analiza  sledećeg Interreg VI-A IPA programa između Mađarske i Srbije (na engleskom).

Interreg-IPA-CBC HU-SRB Territorial analysis.pdf

Izveštaj o ne činjenju ozbiljne štete - ("Do no significant harm" Report) za sledeći Interreg VI-A IPA program između Mađarske i Srbije (na engleskom).

DNSH Report for the Interreg VI-A IPA HU-SRB

Strateška procena uticaja na životnu sredinu (Strategic Environmental Assessment) za sledeći Interreg VI-A IPA program između Mađarske i Srbije (na sva tri jezika). :

Interreg VI-A IPA HU-SRB - Strategic Environmental Assessment - Eng.pdf

Interreg VI-A IPA HU-SRB - Strategic Environmental Assessment - Hu.pdf

Interreg VI-A IPA HU-SRB - Strategic Environmental Assessment -Srb.pdf

Programski komitet je odobro Interreg Program (IP - programski dokument) za Interreg VI-A IPA program između Mađarske i Srbije i on je podnet Evropskoj komisiji 01 aprila 2022 u ovom obliku (IP na sva tri jezika):

Interreg VI-A IPA Hungary Serbia Programme-Eng.pdf

Interreg VI-A IPA Hungary Serbia Programme-Hu.pdf

Interreg VI-A IPA Hungary Serbia Programme-Srb.pdf

Ovde možete pročitati zapisnik sa svih 5 sastanaka Programskog komiteta:

1. sastanak Programskog komiteta – 7 November 2019, Beograd

• Minutes (engleski)

2. sastanak Programskog komiteta – 17 Septembar 2020, on-line

• Minutes (engleski)

3. sastanak Programskog komiteta - 22 Mart 2021, on-line

• Minutes (engleski)

4. sastanak Programskog komiteta - 17 June 2021, on-line

• Minutes (engleski)

5. sastanak Programskog komiteta - 18 November 2021, on-line

• Minutes (engleski)

Posle malih ispravki Evropska komisija je odobrila sledeću verziju Intereg programa 14 Oktobra 2022:

Interreg VI-A IPA Hungary Serbia Programme.pdf

Interreg VI-A IPA Hungary Serbia Programme_HU.pdf

Interreg VI-A IPA Hungary Serbia Programme_SRB.pdf